FK Bežanija
Bežanija je početkom dvadesetih godina prošlog veka bila selo sa oko 2.000 stanovnika i nije bila povezana sa Zemunom i Beogradom kao danas. Jedina komunikacija bila su zaprežna vozila i kolski putevi. Prva lopta je u mirno i pitomo Sremsko selo došla sa studentima iz inostranstva, a fudbal kao igra sa oduševljenjem prihvaćena kod školaraca i omladine. Izabrali su teren u Perinoj bari (današnji blok 63 u Novom Beogradu), postavili stative i organizovali prve utakmice uprkos zabranama roditelja i začuđenih meštana. Upornost ovih mladića bila je velika. Vremenom, sumnjičavi domaćini postaju simpatizeri i ljubitelji igre, kao i prvi navijači mladog i poletnog kluba.
Početkom
1921. godine u Bežaniji formira se klub “Soko“. U septembru iste godine
odigrana je prva prijateljska utakmica sa FK "Francstal“. Na žalost na
toj utakmici “Soko“ nije imao golgetere i izgubio je sa 1:0. To nije
obeshrabrilo ove mladiće i oni su sa još većim entuzijazmom nastavljali
sa treninzima i novim utakmicama.
To
je bilo doba neposredno posle I svetskog rata, doba siromaštva, i bilo
je jako teško nabavljati lopte i sportsku oremu. Međutim, uvek je bilo
humanih ljudi, entuzijasta i onih koji su se nesebično angažovali.
Imućniji meštani pomagali su tako što su kupovali opremu, organizovali
ručkove i večere za fudbalere, plaćali prevoz i brinuli o klupskoj
administraciji. U tome su bili veoma angažovani i tadašnji aktivni
igrači koji su učili škole u Zemunu ili Beogradu.
Narednih godina, u Bežaniji je otvoren veći broj zanatskih i uslužnih radnji, a počela je i izgradnja zemunskog aerodroma. Broj stanovnika se povećavao i to je dovelo do toga da interesovanje
za fudbal kod mladih, a kasnije i odraslih, sve više raste i već
tridesetih godina klub dobija svoj Upravni odbor i menja ime u „BSK“
(Bežanijski sportski klub). Klub u to vreme nije igrao ni jedno
takmičenje već samo prijateljske mečeve.
Najveća
zainteresovanost za fudbal bila je u periodu fašističke okupacije. U to
vreme Bežanija je bila u sastavu Nezavisne države Hrvatske, tako da je
klub bio ugašen i formiran je „HŠK“ (Hrvatski šport klub) po naređenju
okupacionih vlasti. Svi fudbaleri „BSK“ igrali su za „HŠK“. U to vreme
nije bilo zvaničnog takmičenja i odigravale su se prijateljske utakmice.
U ovim mečevima najvažnije je bilo pobediti „Lufthanzu“, nemački klub, i
na ovim mečevima bila je najveća poseta i navijanje.
Fudbalski
klub je bio nosilac otpora okupatoru, počev od pasivnog do
najaktivnijeg. Fudbaleri postaju ne samo simpatizeri već i borci za
oslobođenje.
Posle
rata, 1946. godine, klub menja ime u FK „Jedinstvo“, dobija upravni
odbor izabran na skupštini i prvi put u istoriji registruje se za
zvanična takmičenja u Sremskoj ligi i postaje član Novosadskog
fudbalskog saveza. Tada, posle 25 godina postojanja, klub postaje
predmet pažnje i interesovanja društva u celini.
Zbog
ratom razorene zemlje klub u to vreme nije dobijao znatniju materijalnu
pomoć. Postojao je i razvijao se zahvaljujući pre svega entuzijazmu
svojih članova. Prema odluci opštinskih vlasti dotadašnji teren u
Perinoj bari nije mogao više da se koristi. Narednih godina korišćen je
teren u bari Hrvatici, a prvenstveni mečevi odigravali su se na stadionu
FK “Livac“. Zbog želje da stadion bude u centru Bežanije javila se
ideja da to bude lokacija između crkve i bežanijske kose. Zbog toga je
1951. godina posebno značajna za klub jer je tada dobrovoljnom akcijom
svojih članova izgrađen današnji stadion. Prvi put su fudbaleri kluba
imali svoje svlačionice a upravni odbor svoje prostorije.
Takmičenje u Sremskoj ligi od 1946. do 1952. godine ostalo je svim fudbalerima i članovima kluba u vrlo prijatnom sećanju.
Klub
je od jeseni 1952. godine prešao u područje Beogradskog fudbalskog
saveza i od tada postoje svi pisani rezultati. Te iste godine klub je
prijavio i svoj omladinski tim za takmičenje u II omladinskoj zoni.
Pred početak sezone 1955/56 FK “Jedinstvo“ menja ime u FK “Bežanija“ kako se zove i danas.
Od sezone 1965/66 do sezone 1988/89 klub se takmičio sa više ili manje uspeha u drugoj ili prvoj Beogradskoj ligi.
Sezone
1988/89 počinje procvat FK “Bežanija“. Te sezone klub je osvojio prvo
mesto u prvoj Beogradskoj ligi i tako se po prvi put u svojoj istoriji
plasirao u Beogradsku zonu. Osvojio je titulu prvaka Beograda i
obezbedio plasman u Srpsku ligu. To je bio najveći uspeh FK “Bežanija“ u vreme tadašnje Jugoslavije, pogotovo ako se uzme u obzir veliki kvalitet tadašnjeg fudbala.
Sezone
2004/05 FK “Bežanija“ je osvojila prvo mesto u Srpskoj ligi i plasirala
se u drugu ligu. Trener tima je u to vreme bio Miroslav Helc.
Sezone
2005/06 FK “Bežanija“ je osvojila prvo mesto u drugoj ligi i plasirala
se u Meridijan super ligu. Liga je sačinjavala 12 klubova. U prvom delu
sezone trener je bio Čedomir Đoinčević, a u drugom delu Bane Smiljanić.
Neposredno
po početku jesenjeg dela sezone 2006/07 mesto trenera preuzeo je
Dragoljub Bekvalac. Pod njegovim vođstvom FK “Bežanija“, kao debitant u
našem elitnom takmičenju, ostvarila je odlične rezultate u Meridijan
super ligi, koja se igrala u sistemu plej-of i plej-aut. Prvih 6 ekipa
su igrale plej-of, a drugih 6 ekipa su igrale plej-aut. Fudbalski klub
“Bežanija“ se plasirala u prvih 6
ekipa na čelu sa Dragoljubom Bekvalcem. U nastavku takmičenja u plej
ofu, došlo je do promene trenera, gde je trenersku palicu preuzeo Ratko
Dostanić i na čelu sa njim FK
„Bežanija“
je zauzela 4. mesto i to je najveći uspeh u istoriji FK “Bežanija“,
odmah iza Zvezde, Partizana, Vojvodine. Time su ostvarili plasman u Kup
UEFA.
U
evropskoj ligi FK „Bežanija“ odigrao je dve utakmice sa albanskim timom
„Besa“, prvu u Beogradu sa rezultatom 2:2, drugu u Tirani sa rezultatom
0:0. S obzirom da se radilo o evropskom takmičenju i da FK “Bežanija”
nije imala iskustva, uprava se opredelila za dovođenje
trenera
sa iskustvom na evropskoj sceni i u tom periodu na čelo trenerske
struke dolazi Miloljub Ostojić. FK “Bežanija” je ispala bez poraza iz
takmičenja Kup UEFA i dostojno predstavila srpski fudbal na evropskoj
sceni.
U
tom periodu su igrali fudbaleri koji su bili vedete srpskog a danas i
evropskog fudbala i predstavljaju perjanice svojih klubova, počev od
Antonia Rukavine koji je reprezentativac Srbije, Darka Božovića, Milana
Biševca, Dušana Mihajlovića, Srđe Kneževića, Vladimira Vukajlovića,
Žarka Lazetića, Maria Đuroskog, Dejana Damjanovića, Predraga Lazića,
Nenada Vanića,Ivana Dudića, Steve Glogovca, Milovana Milovića, Perice
Stančeskog, Vladimira Šupića i Dejana Osmanovića, koji je najbolji
strelac u istoriji srpskog fudbala ispred Save Miloševića.
Fudbalski
klub “Bežanija” stalni je učesnik humanitarnih akcija. U saradnji sa
dobrotvornim fondom “Katarina Rebrača”, donirali su prihod od prodaje
karata sa utakmice FK “Bežanija“ – FK “Mladost Lučani“ u cilju nabavke
digitalnog mamografa za Institut za Onkologiju i Radiologiju Srbije.
FK
„Bežanija“ je danas moderan i organizovan klub pre svega zahvaljujući
agilnoj upravi. Napravljen je novi stadion sa jednim od najboljih terena
u zemlji. Klub je stabilan, sa dobrim prvim timom i odličnim radom sa
mlađim kategorijama iz kojeg će proisteći mnogi dobri igrači.
Škola
fudbala ostvaruje saradnju sa osnovnim školama kroz razne akcije,
turnire, priredbe. Svake godine, 5. septembra održava se tradicionalno
okupljanje đaka prvaka iz svih osnovnih škola sa Novog Beograda.
Organizovana im je fudbalska priredba, podela majica, autograma,
obilazak stadiona, pehar sale. Sve se to odvija u objektima fudbalskog
kluba “Bežanija“.
Mlađe
kategorije kategorije se takmiče u najkvalitetnijim ligama u Srbiji.
Veliki broj igrača nastupa za reprezentacije Beograda i Srbije. Česti su
i odlasci na međunarodne turnire u Barselonu, Beč, Štutgart, Solun itd. Za talentovanu decu iz unutrašnjosti obezbeđen je smeštaj, a za najbolje i stipendije.
FK “Bežanija“ je tim sa ogromnim potencijalom i velikim planovima za budućnost.
FK Radnički Novi Beograd
FK Brodarac 1947
FK IMT
FK Brodarac
FK BUSK
UFK Studentski grad
